izvor teksta: sonja keserović
Jednom prilikom pre nekih 25 godina, samo sto sam čekirala putnike u jednom divnom hotelu u Sandtonu kraj Johanezburga, na izlazu gde se vrata od hotela sama otvaraju, ušao je Nelson Mandela.
Pošao je prema meni kao da je trebalo baš tu sa mnom da se nadje. Čvrsto me je zagrlio, upitao je kako sam i produžio je. Nosio je farmerke i bio je u pratnji dva telohranitelja. Osmeh mu je bio topao i iskren a zagrljaj čvrst i dug. Zaustavila sam se na tom mestu i u sebi nekoliko minuta da dodjem k sebi. Kada sam se okrenula oko sebe nije bilo nikoga, ni jednog gosta, portira, recepcionara ili vozača. U hotelu koji je povezan pokretnim stepenicama sa tržnim centrom, gde stalno prolazi mnogo sveta kao da se desila jedna bajka.
Sonja Keserović, avgust 2025